Gradimo školu, jer škola gradi nas!: May 2017

26.5.17

ŠKOLABORATORIJA 001: RADIONICA #1

24. maj 2017, 13.00h, Biblioteka OŠ "Vlada Obradović Kameni"

Ovo je bila prva radionica na kojoj se širi krug nas upoznao sa širim školskim timom i kada smo zajedno počeli da planiramo akcije. Povezivali smo se kao tim, kreirali prvi materijal za prostorne intervencije i planirali ljetnju školu.

Foto: Anja Petrović

Piše: Jelena Joksimović

Najprije smo sa gomilom balona pripremljenim za prvu aktivnost radionice pošli do škole.. mnogo zaintrigiranih pogleda pratilo nas je kroz naselje, kao i pitanja šta se slavi ili prodaje.. Ponosno smo odgovarali da idemo u školu, na radionicu. Jer gradimo i slavimo ideju da je ova Škola centralno mjesto naselja..

Foto: Jelena Joksimović

Biblioteka širom otvorena, za par minuta sasvim šarena i ispunjena balonima. Čini se da je takva i klima škole, šarena i otvorena. Skupljamo se.. U školskom dvorištu turnir u malom fudbalu, šestaci pobjeđuju, u biblioteku redovno stižu poruke o rezultatima. A pratimo i kroz prozor. Mogli bismo i da izađemo i navijamo.. ali odustajemo od toga, ima dosta posla za uraditi..

Počinjemo radionicu.. Bilo nas je šesnaest: sedam djevojčica iz šestog razreda; bibliotekarke Nataša i Jasmina, glavne školske članice našeg tima; direktorica Gorica i učiteljica Vesna, a iz Škogleda i Škole urbanih praksi Anja, Peđa, Sanja, Natalija i Jelena. Mira, Ivan i Olja bili su ispisani i iscrtani na balonima. Na početku smo pričali priče o sebi.. o tome kako smo arhiTETKE ili kako volimo da tumaramo, o mukama koje imamo sa braćom ali i o našoj Predragoj braći, kako volimo biblioteku, čitanje i jezike, kako mislimo da nikada nećemo završiti školu, volimo da snimamo i montiramo filmove, kako želimo biti glumice ili kako volimo da crtamo i osmišljavamo stvari, kako sanjamo školu.. gradili smo tim koji će graditi..

Foto: Anja Petrović

Peđa priča o budućnosti, dugoročnoj i kratkoročnoj.. Najprije nam slijedi planiranje i izvođenje ljetnje škole.. Tokom škole skupljaćemo priče o naselju, komšijama i istoriji zajednice, a onda i kreativno prepričavati te priče.. Gradićemo Memogled, prostornu intervenciju na kojoj ćemo priče i ispričati. Sve je to priprema za otvaranje Bitef polifonije koju ćemo ugostiti na Ledinama u septembru. Pričamo kako želimo da razvijamo ali i zagovaramo školu kao najvažniju i najvrijedniju instituciju u naselju. Želimo da što više djece poželi da ide baš u ovu školu i da zajedno izgradimo novu školu.. Simbolički ali i stvarno. Ne znamo ni kako će izgledati ta nova škola, ali znamo od kojih vrijednosti je gradimo.. Oni koji su sada u šestom razredu izvjesno će najveći dio tog procesa iznijeti sa nama. Emotivno je.. ovaj plan budi najbolje u svakom od nas..

Maštamo školu u sljedećem koraku, istražujemo šta radimo kada smo u školi: mislimo, idemo u biblioteku, jedemo, zaljubljujemo se, igramo se, istražujemo, dijelimo, živimo… Potreban nam je prostor, učionica koja odražava sve ove radnje.. U grupama mački, leptira, kengurki i panterki pravimo skice svega onoga što naša škola može da postane i u šta da se razvije: scena, bašta, otvoreni amfiteatar, park sa klupama, muzika umjesto školskog zvona, biblioteka na otvorenom, čitaonica i ležer uči(ta)onica u kojoj ima i ćilim i može ležeći da se čita, otvorena učionica sa staklenim krovom, ili staklenim zidom koji odvaja zimsku i ljetnju učionicu, prostrana kantina i kuhinja da svi zajedno kuvamo - sve to raste na papirima… Pričamo o tome šta je moguće a šta ne, kako će mještani i mještanke reagovati na neke promjene u školi ili dvorištu. Pričamo o strahu za bezbjednost djece i školske imovine. Znamo da će sve što radimo pratiti i neke greške i po koji korak unazad. Znamo i da to što gradimo zahtijeva vrijeme, zato manje brinemo. Materijal za dizajn prve prostorne intervencije se slaže, crteži, ključne riječi, opisi..

Plan do kraja školske godine je osmisliti ljetnju školu škole. Moderiraćemo je svi mi prisutni, i razglasiti je među đacima kako bi se što više njih prijavilo za učešće. Razradićemo je na sljedećim radionicama.

Na balonima smo napisali šta bismo voljeli da promijenimo - kod sebe ili u školi. I onda smo te balone probušili. Do sljedećih ozbiljnih priča i još ozbiljnijih balona...

ŠKOGRAD NA KONFERENCIJI FUTURE ARCHITECTURE PLATFORM

Foto: Anja Petrović

U okviru Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, 12. maja predstavili smo naš poduhvat na međunarodnoj konferenciji Future Architecture Platform. Sledećeg dana učesnici i učesnice su u okviru posete predgrađima Beograda obišli i Ledine, gde im je Peđa pričao više o naselju.

22.5.17

AKCIJA KREDE

10. maj 2017. 3.00-6.30 am

Pokušali smo da pratimo tragove dečije igre na Ledinama. To je bio prvi korak u kreiranju mentalnih mapa dečijih navika u korišćenju javnih prostora na putu od kuće do škole. Želeli smo da zajedno sa decom mapiramo mentalne konture prostora za igru i istražimo načine na koje deca koriste javne prostore svog naselja, kako ih prisvajaju, osvajaju ili usvajaju.

Foto: Google Maps

Pišu: Ivan Simić i Jelena Joksimović Dvorišta i ulice, svojim dimenzijama i materijalima, negde više, a negde manje odgovaraju na potrebu za igrom i izražajem. Aktivno kreirajući svoju igru, deca to okruženje nepogrešivo kritikuju, čak i kada to čine bez očigledne namere. U naselju Ledine taj prostor se sastoji uglavnom od uskih ulica, raskrsnica i - izraženih ograda. Ograde od živice, tarabe, žice, a posebno od čvrstih betonskih zidova, ledinskim ulicama daju karakterističan oblik korita kroz koja svakog dana protiče reka dece na svom putu od kuće do škole. Da li su prostori ulica na Ledinama samo utilitarnog, saobraćajnog karaktera, ili imaju i potencijal mesta gde deca međusobno, kao i sa odraslima, zastaju i započinju svoju igru?

Namera ove akcije bila je da posmatramo, zabeležimo i prodiskutujemo reakcije dece na iznenadno postavljanje kantica sa kredama duž ulica, na mestima gde postoji mogućnost bezbednog zadržavanja i crtanja. Želeli smo da pokrijemo sve delove Ledina, pa i one najmlađe i najudaljenije ulice. Akciju smo zasnovali na gerilskom elementu iznenađenja - iscrtane ulice i postavljene krede trebalo je da zateknu decu ujutru prilikom njihovog odlaska u školu. Zato smo sve morali da pripremimo i postavimo u toku noći, u tajnosti.

Foto: Google Maps

U noći između 9. i 10. maja okupili smo se u našoj ledinskoj kolaboratoriji, u garaži kod Peđe, našeg lokalca. Dogovor je bio da sačekamo 3 sata ujutru, da budemo sigurni da su Ledine sasvim utonule u san. Do tada smo pripremali rekvizite i birali ilustracije i parole koje ćemo iscrtati na ulicama kako bi sugerisali otvorenost prostora za menjanje, tj. da krede mogu slobodno da se koriste. Predhodnog dana smo jednom broju dece u školi najavili inicijativu i uspostavili savez u kome bi oni bili njeni prvi agenti.

Foto: Anja Petrović

Izlazimo u naselje u 3 sata, na sasvim prazne ulice. Ulična rasveta je dobra i sve deluje mnogo manje mračno nego što smo zamišljali. Zbog odsustva ljudi i dnevnog svetla, forma ulica dolazi do izražaja- uski profili oivičeni su zidovima i ogradama, grubih i u kontrastu sa dvorištima punih detalja i pažljivo održavanim baštama. Praćeni prijateljski od strane nekoliko lokalnih pasa, najpre smo pomalo brzopleto krenuli u vezivanje kantica.

Osećali smo se kao ljudi koji crtaju grafite - nervozni da ih neko neće uhvatiti na delu. Ali kada je Peđa iscrtao konture velikog Sunca na drugoj raskrsnici, uz tekst “Da sam Sunce” (što upućuje na višegodišnji literarni projekat školske bibliotekarke u kom su učestvovale brojne generacije i koji je publikovan u vidu dečije knjige), i mi smo posvojili ove ulice i nastavili da to činimo sledećim tekstovima i ilustracijama: “a u koju školu ti ideš?”, “gradimo školu jer škola gradi nas” - što je naša maksima, zatim “maštamo školu”, nedovršeno polje za igru školice sa ispreturanim brojevima, “dobro jutro komšije” sa šoljicom kafe, “naša škola” ispred ulaza u školu, “vidimo se u školi”, “matematika”, “bistro” uz ilustraciju ribe, zatim crteži na kojima je građevinski alat, sat, oči, puž, ptica, znak pitanja, pa i jedan kontejner. Sve intervencije su bile veoma kontekstualne i vezane za uobičajene životne prakse u datim delovima naselja. I tako sve do skoro 7 ujutru, kada smo vezali i poslednju korpicu sa kredama.

Foto: Anja Petrović

Ujutru su crteži veoma brzo počeli da se umnožavaju. Ono što se tog dana videlo na ulicama Ledina bilo je pregršt dečjih tragova, puno poruka o školi, a najviše o njima samima.

Vrlo su upadljive pozicije raskršća i ulica na kojima su deca primetila krede i odmah počela da crtaju i pišu - to su bili delovi naselja blizu škole, kao i ulice kojima deca peške idu na nastavu. Na nekoliko mesta udaljenijih od škole, kao i u delu naselja iz kog deca mahom ne idu u lokalnu školu, bilo je potrebno više vremena da krede budu primećene ili iskorišćene. I to ukazuje na odnos koji porodice, a posebno deca, imaju prema tim delovima javnog prostora - njima se služe na putu ka nekim drugim ciljevima.

Foto: Predrag Milić

Neke od dečijih reakcija na asfaltu glasile su: “škola gradi nas”, “A+A=love, HB - volim te”, “akcija”, crtež automobila koji je veći od kuće, insekata, crtež polja za igru školice, sunca, srca, naočari i mnogo imena. Čini se da su deca rado osvajala javni prostor svojim izražavanjem. To je bio ključni efekat ove akcije - otvaranje prilike da se deca izraze u javnom prostoru, da u njemu reflektuju svoje misli, emocije ili da započnu igru.

Crtanje je bilo njihovo međusobno obraćanje, ali i komunikacija sa odraslima. Ledinske ulice su na kratko postale zaista dečje, a za koliko takvih naselja znate?

Foto: Predrag Milić

3.5.17

ŠKOGRAD U BUDIMPEŠTI!

Na konferenciji "Shared Cities: Creative Momentum // Working with the city", sa kolegama iz Evrope, naoštrili smo čula i dobili podršku da istrajemo u našim naporima.

Upoznali smo kolektiv Stare Tržnice iz Bratislave, tim Oikodrom iz Beča kao i grupu Mind Space iz Budimpešte. Razgovarali smo o izazovima sa kojima se suočavaju institucije u lokalnim zajednicama i o mogućim saradnjama, a spomenulo se i zidanje javnog kupatila na Ledinama.

Okrepljeni pozitivnom energijom idemo dalje!