ЛЕДИНЕ - НОВО УРБАНО ЧВОРИШТЕ

Пише: Предраг Милић

У недељу 20. маја основна школа Влада Обрадовић Камени још једном је отворила своја врата за стручну јавност. Преко Школабораторије будућности дошли смо до Интернационалне Недеље Архитектуре Београда, чувене "БИНЕ". Гости овогодишње БИНЕ окупили су се у Београду како би посетили пројекат Градови дељења: креативни подстицај - Урбано чвориште 2. Овај пројекат део је интернационалне сарадње једанаест институција из шест земаља које заједно покушавају да открију како живети у савременом граду и како поделити искуство живота у граду.

Вожњом аутобусом број 71 са Зеленог Венца, група од око тридесетак иностраних стручњака из области архитектуре, урбанизма, антропологије, економије и уметности, дошло је у наш дељени град Ледине. Приказани су им до сад постигнути резултати нашег рада у заједници и са њима су у свет отишле слике онога што ми на свакодневном нивоу делимо. Оно што је најважније, са њима је из насеља отишла и позитивна слика СНА који заједнички сањамо—сна о Новој школи.

Након презентације у школи провели смо госте кроз насеље и успели да прикажемо све елементе које бисмо у будућности хтели да дељењем унапредимо. Од гостију смо добили пуно корисних савета како да се још боље организујемо и обећана нам је њихова додатна подршка. Са новим партнерима идемо даље заједно!

На крају дана, стрпљиво смо дочекали мрак и премијерно приказали филм који смо снимили у току рада на осмишљавању нових места у нашем школском дворишту. Комшије и комшинице, њихове наставнице, домар и теткице, испричали су причу о школи и дворишту и дали идеје за њихово унапређење. То вече многе идеје су отишле својим путем назад у Европу са надом да се једног дана поново врате. 

ŠKOLABORATORIJA BUDUĆNOSTI

Pišu: Jelena Joksimović i Anja Petrović
Foto: Ivan Gradišar

Naša misija je promišljanje škole. Na tom putu, stvorili smo letnju školu, Školaboratoriju 001, pa u istom duhu prošlog vikenda oživeli i Školaboratoriju budućnosti. Evo kako je sve teklo...

Kako nas je naša Ljubica Beljanski-Ristić videla kao nastavljače šk tradicije, pozvala nas je da učestvujemo u programu koji proslavlja 40-ogodišnjicu osnivanja Dramskog studija Škozorište, iz koga su proistekli brojni programi i projekti dramskih radionica i pozorišta participacije sa, za i od dece i mladih. Za tu priliku želeli smo da oživimo ideju škole iz mašte. Još od septembra, bibliotekarka Nataša je sa decom radila na idejama o tome kako bi izgledala izmaštana škola. Koristeći dramu, pa tako i zvuk, pokret i mimiku, nastajale su priče o temama, metodama i ciljevima škole budućnosti. U oktobru smo se nas dve pridružile timu i ubrzo su radionice prerasle u pripreme za performans koji smo nazvali Školaboratorija budućnosti.

 

Na radionicama smo razgovarali o tome šta bismo i kako bismo voleli da učimo, pa smo kurikulum koji se izučava u Školaboratoriji budućnosti zamislili kroz tri predmeta koja uključuju nama važna preklapanja sa svakodnevnim životom. Pustili smo da nas maštanje vodi kroz osmišljavanje časova, pa su tako imena časova proistekla iz procesa razvijanja ideja o njihovom značenju i sadržaju.

U okviru jednog časa razmišljali smo kako da povežemo školu i dom, vodeći se pitanjem šta nam iz doma nedostaje u školi i obrnuto. Taj čas smo zamislili kao topao i udoban prostor u kome se osećamo slobodno da budemo i svoji i zajedno. Nazvali smo ga Škodom. Glavni element tog časa bio je veliki sto sa poslasticama koje su deca sa svojim porodicama pripremala za goste i gošće Školaboratorije.

Ekipa iz Škodoma zajedno je išla u nabavku namirnica u prodavnice u naselju, a supermarket Sunce podržao je ovu akciju malom donacijom u vidu namirnica. Članice Škodoma su jedne drugima pozajmljivale posude i pomagale u donošenju hrane. Vremenom smo shvatali da je kroz povezivanje doma svakog od nas sa školom, Škodom postao čas koji povezuje naselje i školu. Delići naših domova i naselja su se tako uselili u učionicu IV-2. Na tom času smo svima poželeli srdačnu dobrodošlicu, pozvali goste da se posluže poslasticama i da nam usput na stolu ostave svoje poruke. U tako slobodnom okruženju mogli smo da plešemo i pozovemo sve da nam se pridruže. Lampe, tepih i toplina naših dlanova prilikom grupnog čvorovatog rukovanja učinili su da učimo pre svega osećanjima, pa tek onda mislima. Verujemo da je to jako važno u školi budućnosti: učiti kroz osećanja.

Smatrali smo da i biblioteka pruža specifična znanja zbog kojih zaslužuje da ima svoj predmet. Tako smo osmislili čas na kom su gosti bili pozvani da u malim grupama naprave eksperiment sa knjigama i kroz to ispolje svoju kreativnost i timski rad. Ovaj čas nazvali smo Šknjigoteka. To je bio čas kreativnog, divergentnog mišljenja. Najpre smo podstakli sve da promisle kako se sve knjiga može koristiti, a onda kako se rečenice iz knjiga mogu odglumiti, oživeti i pretvoriti u nove priče. Mislimo da svi imaju moć da kreiraju i želeli smo da u školi budućnosti naglasimo ovu misao, da omogućimo svakom od nas da bude u ulozi da stvara i oseti radost stvaranja!

Pošto se u naukama, umetnostima i na veronauci bavimo pitanjima kosmosa, osetili smo da nam je potreban čas u kome ćemo na svoj način istražiti kosmos. Nazvali smo ga - kako drugačije nego - Škosmos. To je bio mali dramski performans o učenju koje ne zna ni za uzrast, ni za nauke, umetnosti ni religije kao posebne discipline, već za sve njih zajedno. Koristili smo mrak da goste uvučemo u svoj svet u kom je mašta važnija od znanja.

U Škosmosu smo redefinisali značenje “blejanja” na telefonu, jer u školi budućnosti “blejanje” na telefonu podrazumeva i čitanje Sokratove besede o smrti u šestom razredu, čitanje istraživanja o fotonima u četvrtom razredu i čitanje pesama Čika Jove Zmaja kada ste odrasli i imate trideset godina. To je bio i čas bavljenja rečima stranog jezika i pojmovima koji su nam važni. Nije bilo lako, jer ne bi ni trebalo da bude: neke reči videli smo po prvi put, neke tek sada razumemo ili ćemo ih tek razumeti, a neke znamo da ne znamo.

Bio je to čas o ljubavi, životu, sreći, zlu, smrti, znanju, inspiraciji, dobru i ludosti. Zamislite da ste ludost! Zamislite koliko bi moćno učenje bilo kada bismo postajali ono što učimo!

Nakon časova svi đaci su imali zajedničke aktivnosti, jer i to nam je jako važno u Školaboratoriji budućnoti. Najpre smo zajedno u holu gledali film o školi budućnosti koji je nastao na video radionicama u letnjoj školi. Film prikazuje zamišljenu školu sa đacima koji obožavaju da maštaju i spavaju, ali u kojoj uče i da lete u oblicima spavoleta, hodoleta i plivoleta. Zatim smo se fotografisali u jednom veeeeelikom ramu kako bismo imali uspomene iz budućnosti! Napisali smo i razglednice koje su bile adresirane na razne institucije koje se bave obrazovnom politikom u našoj zemlji, tj. one čiji je posao da osmišljavaju škole budućnosti, a kojima bismo voleli da pomognemo u tome.

ŠKOBUS

Piše: Sanja Milić

Foto: Ivan Gradišar

Okupani suncem, tog 5. novembra, dočekujemo se na stanici autobusa 71 sa oznakom ŠK. NAŠ! Svi stigli na vreme, ozareni… Upoznajemo se i svečano zauzimamo mesta. Napuni se autobus propisno.
Svi već na zadatku, čitamo brošure i plakate polepljene po autobusu…

Piše Zamislite…

Svi zamišljeni, uzbudjeni… Autobus kreće... Putujemo u zamišljenu budućnost. Ima i zbunjenih. A svi nešto iščekujemo. Čuje se žamor i motor autobusa. Čarolija!

Ekipa snimatelja protura diktafon. Mi shvatismo – razgovor se snima, bez pauze.

Kad je tako, rekoh, diktafon ide kod Ljubice!

Usledila je spontana dobrodošlica i klupko  poče da se odmotava. Ispričali smo prvu petlju, a onda se priča sama nadovezala. Diktafon je išao iz ruke u ruku. Pored nas proleću zgrade, sleću avioni, putevi, ptice…

I već Ledine!

Pa, mi stigli…

Dočekuju nas domaćini, draga, poznata lica, pa zajedno nastavismo put škole.

ŠKOKTOBARH

Predstavljanje projekta Škograd u okviru programa Oktobarh u novosadskom Kulturnom centru LAB

Piše: Mirjana Utvić

Fotografije: oktobarh

Da li ste čuli za novi kulturni centar LAB na uglu Futoške ulice i Dr. Hempta? Verujemo da će u narednoj godini svaki taksista Novog Sada na pomen reči - do KC LAB-a, znati o kojoj je lokaciji reč.

Isto tako želimo da kada se pomene Oktobarh svi znaju da je to mesec u ovom ili nekom drugom prostoru u okviru kojeg mlada grupa nesvršenih studenata arhitekture stvara prostor za svoje kolege na studijama i van njih, da se susretnu sa arhitektama u praksi, i da im ti susreti pruže novi i jedinstveni uvid u ideju arhitekture i čime se zaista sve bave arhitekte, i na koji način naš formalan poziv dalje oblikujemo kao svoju profesiju.

Ovo je najkraći mogući uvod za ono o čemu je bilo reči od strane nas za, ispostaviće se, grupu pre svega studenata sa katedre Urbanizma na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu, koja se uz podršku svojih mentora upušta u gradske prostore zajednice tražeći realne situacije - fenomene i ispitivajući ko ih stvara, na koga utiči, čija su realnost i kako oni, mogu pristupiti njima. Kako da sa svojim do sada stečenim znanjem, veštinama i senzibilitetom ponude ideju, sa kojom se iskoračava u upravo one dijaloge sa kojima smo mi počeli ne tako davne 2013. godine kao deo neformalne grupe studenata pod imenom Škola urbanih praksi.

Pre nego što bismo započeli priču o projektu Škograda, želeli smo da se prisetimo i struktuiramo puteve koji su nas doveli do njega,  kao grupe pojedinaca koji su u jednom momentu, ili više njih, radili zajedno na građenju misli o tome: Ko smo to mi arhitekte i kako ćemo se pozicionirati i gde naše formalno znanje i veštine ima realnu primenu?

Tako smo paralenlno sa studijama i kurikulumom ušli u jedan paralelni svet - realnosti. Više se naši projekti, crteži i ‘’rešenja’’ nisu nalazila u 3d ili 2d crtačkim programima, naši korisnici nisu bili imaginarni i nije važila na neki način čuvena rečenica tokom studija - Ne brinite nema bojazni da će se ovo izvesti.

Nakon serije projekta u okviru Škole Urbanih Praksi između 2013 - 2016 godine ( Urban bundle, Podrum C5, Urban Cooks, Moje Parče Savamale, Otvorena Biblioteka, Španska kuća) naši putevi se već u okviru njih račvaju i neki od nas traže dodatna znanja u želji ali i žeđi za ispitivanjem realnih praksi i van granica Srbije.

I tako smo opet seli u Januaru 2017. godine u Hotelu Bristol - Savamala (za jednim od stolova i naših neformalnih radnih mesta), novoosnovano udruženje Škogled (koje već okuplja brojne ljude iz raznoraznih disciplina), i mi, Škola Urbanih Praski (sada već deo Gradske Gerile) da po prvi put pričamo o Škogradu.

Dalje manje više znate, ili ako ne, sve je tu na ovoj stranici našeg bloga, jer već od tog momenta sve se beleži. Zadovoljstvo nam je bilo biti gost i razgovarati sa znatiželjnim studentima - ta znatiželja je nas dovela upravo ovde. Nadamo se da ćemo u nekoj godini slušati o novim praksama iz Novog Sada.

ŠKOGRAD U BRISELU

Piše: Anja Petrović

Iz šarenolikog tima Škograda, dvoje nas, Peđa i ja, pohađali smo 4Cities master program urbanih studija. Tokom dve godine istraživali smo gradove Evrope kroz prizme urbanog planiranja, geografije, sociologije, ekonomije, humanistike i kroz prizmu najveće nauke od svih, života u njima.

Sva ta iskustva uskovitlala su naše umove, pomogla nam da šire sagledamo i dublje razumemo gradske slojeve i procese, od kojih su nam mnogi ranije bili nevidljivi. Nošeni tom energijom, nakon studija smo potrčali nazad u susret svom gradu, Beogradu. Nismo baš znali šta ćemo i kako ćemo, ali smo znali gde idemo i zašto idemo. Krenuli smo na Ledine jer smo tamo videli obrise grada budućnosti.

U međuvremenu naš tim je porastao i nastavlja da se razvija. Raduje nas to što Ledine i Škograd postaju deo razgovora u gradu, van grada, pa čak i vrlo daleko. Posebno nas je obradovao poziv kolega sa 4Cities programa da govorimo o Ledinama i Škogradu u Briselu! U okviru Septembarskog salona, događaja koji okuplja studente i alumniste ovog programa svakog septembra, dobili smo priliku da proširimo vest o Školi, o Komšiluku, o eksperimentima, iznenađenjima, zajedničkom životu sa decom, nadi koja se širi naseljem. Iskoristili smo ovu priliku da otvorimo razgovor o tome kako bi naš proces mogao da se unapredi. Takođe, pozvali smo kolege u posetu, na saradnju i zajedničko istraživanje. Kao odgovor dobili smo reči podrške, savete i čuli smo iskustva iz drugih krajeva sveta gde neki drugi šarenoliki timovi, zajedno sa Komšilukom, otkrivaju nevidljive gradove i čine ih vidljivim. Neki od studenata čak su odlučili da naprave istraživanje o Ledinama kao studiji slučaja u svojim master radovima.

Vest se širi. Vest se brzo širi. Nevidljivi grad stupa na scenu!

Fotografije: Sonja Dragović

MIKSER TALKS

Bili smo pozvani da u subotu 27. maja gostujemo na Mikser festivalu, u okviru Mikser razgovora: gradovi za sve. Silosi, mlin, reka, Mira, Ivan, Jelena, Anja, Dušan, Sanja i puno kolegijalnih vibracija učinili su da još jednom predstavimo ali i ponovo promislimo ideje u okviru Škograda. Mikser ima tradiciju dobre saradnje sa City gerilom i Školom urbanih praksi a sada i sa Škogledom.

Foto: Anja Petrovic

ŠKOGRAD NA KONFERENCIJI FUTURE ARCHITECTURE PLATFORM

Foto: Anja Petrović

U okviru Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, 12. maja predstavili smo naš poduhvat na međunarodnoj konferenciji Future Architecture Platform. Sledećeg dana učesnici i učesnice su u okviru posete predgrađima Beograda obišli i Ledine, gde im je Peđa pričao više o naselju.

ŠKOGRAD U BUDIMPEŠTI!

Na konferenciji "Shared Cities: Creative Momentum // Working with the city", sa kolegama iz Evrope, naoštrili smo čula i dobili podršku da istrajemo u našim naporima.

Foto © Gyulai Szilvia

Upoznali smo kolektiv Stare Tržnice iz Bratislave, tim Oikodrom iz Beča kao i grupu Mind Space iz Budimpešte. Razgovarali smo o izazovima sa kojima se suočavaju institucije u lokalnim zajednicama i o mogućim saradnjama, a spomenulo se i zidanje javnog kupatila na Ledinama. 

Foto © Gyulai Szilvia

Foto © Gyulai Szilvia

Okrepljeni pozitivnom energijom idemo dalje!

PRVI JAVNI NASTUP ŠKOGLEDA!

Završetkom Igre stvaralačkih projekata, u Ustanovi kulture Parobrod, svetlost našeg grada osvetlila je posebnim bojama grupu ŠKOGLED. 

U kratkoj vođenoj fantaziji prisutni su pronalazili svoja mesta i ilustrovali svoje odnose sa našim Škoblakom. 

Upoznali smo se, proširili naše vidno polje i uz osmeh završili jednu radnu godinu i obeležili tačku horizonta za novu! 

Ta tačka zove se ŠKOGRAD!