Kroz komunikaciju sa naseljem i školom na Ledinama tokom proteklih godinu dana došli smo do ideje o otvorenom prostoru koji će deliti svi u naselju a koji će povezivati život i obrazovanje u zajednici. Školsko dvorište je odveć čvrsto čvorište interakcija na Ledinama i, naslonjeni na to, nastavljamo da gradimo taj otvoreni polu javni prostor škole kao buduće Urbano čvorište #2 (Urban Hub #2).
Prošle nedelje (25. marta) u biblioteci Goethe-Instituta nastavili smo naša nastojanja da periferiju dovodimo u centar i obrnuto. Ovog puta sa saradnicama iz škole, zatim iz BINA, Goethe-Instituta, Filozofskog fakulteta i raznih drugih zainteresovanih strana proveli smo nedelju misleći o infrastrukturi slušanja. Naime, počeli smo da kreiramo metodologiju za participativni dizajn naše učionice na otvorenom koju gradimo u okviru projekta Urbano čvorište #2. Bila je to posvećena višečasovna radionica ispraćena radoznalim pogledima šetača iz Knez Mihailove. Ova radionica imala je posebnu važnost jer smo u izgradnji ove učionice na otvorenom sasvim svjesni ideje da je proces taj koji će graditi veze u zajednici i zato je on važniji od bilo kog krajnjeg rezultata koji ćemo postići.
Ipak ova radionica imala je vrlo konkretan cilj: zajedničko sagledavanje i beleženje svih aktera tri ciljne grupe: deca, komšiluk i školsko osoblje, i na koji način participacije ih možemo pozvati i sveobuhvatno uključiti u proces koji nam sledi.
Formiranjem zajedničkog oblaka svih pomenutih aktera, podeljeni u tri tima, fokusirani na svaku od ciljnih grupa, posmatrali smo oblik i nivo participacije koji bi bio adekvatan za svaku od njih, a koji bi omogućio formiranje prostora za poverenje koje nam daje slobodu govora i učešća, kao i prostor deljene odgovornosti. U finalnim prezentacijama rada sva tri tima mogli smo da zaključimo da je tanka linija između strahova i želja svake od ciljnih grupa, a koje ovaj proces participacije iznosi. Ali upravo kreiranjem prostora za otvorene participativne procese i kontinualnim ulaganjem napora možemo obezbediti da želje i strahovi ujedinjeni kreiraju infrastrukturu za deljeno slušanje i novo razumevanje. Smatramo da slušanjem - međusobnim razumevanjem, možemo započeti da gradimo polja za kreativne dijaloge.
Ono što nam sada sledi jeste pakovanje kofera participativnih ‘alatki’ koje smo započeli da kreiramo na ovoj radionici. Sa ovim koferom koji će izvesno biti šaren i obojen svima nama, stupamo u prostor koji nam je sad već duže vreme poznat, da zajedno sa decom, školskim osobljem i komšilukom započnemo aprilske susrete za kreativno slušanje i tumačenje onoga što čujemo. Jedva čekamo da otkrijemo kako sve to zapravo izgleda.
