ŠKOKTOBARH

Predstavljanje projekta Škograd u okviru programa Oktobarh u novosadskom Kulturnom centru LAB

Piše: Mirjana Utvić

Fotografije: oktobarh

Da li ste čuli za novi kulturni centar LAB na uglu Futoške ulice i Dr. Hempta? Verujemo da će u narednoj godini svaki taksista Novog Sada na pomen reči - do KC LAB-a, znati o kojoj je lokaciji reč.

Isto tako želimo da kada se pomene Oktobarh svi znaju da je to mesec u ovom ili nekom drugom prostoru u okviru kojeg mlada grupa nesvršenih studenata arhitekture stvara prostor za svoje kolege na studijama i van njih, da se susretnu sa arhitektama u praksi, i da im ti susreti pruže novi i jedinstveni uvid u ideju arhitekture i čime se zaista sve bave arhitekte, i na koji način naš formalan poziv dalje oblikujemo kao svoju profesiju.

Ovo je najkraći mogući uvod za ono o čemu je bilo reči od strane nas za, ispostaviće se, grupu pre svega studenata sa katedre Urbanizma na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu, koja se uz podršku svojih mentora upušta u gradske prostore zajednice tražeći realne situacije - fenomene i ispitivajući ko ih stvara, na koga utiči, čija su realnost i kako oni, mogu pristupiti njima. Kako da sa svojim do sada stečenim znanjem, veštinama i senzibilitetom ponude ideju, sa kojom se iskoračava u upravo one dijaloge sa kojima smo mi počeli ne tako davne 2013. godine kao deo neformalne grupe studenata pod imenom Škola urbanih praksi.

Pre nego što bismo započeli priču o projektu Škograda, želeli smo da se prisetimo i struktuiramo puteve koji su nas doveli do njega,  kao grupe pojedinaca koji su u jednom momentu, ili više njih, radili zajedno na građenju misli o tome: Ko smo to mi arhitekte i kako ćemo se pozicionirati i gde naše formalno znanje i veštine ima realnu primenu?

Tako smo paralenlno sa studijama i kurikulumom ušli u jedan paralelni svet - realnosti. Više se naši projekti, crteži i ‘’rešenja’’ nisu nalazila u 3d ili 2d crtačkim programima, naši korisnici nisu bili imaginarni i nije važila na neki način čuvena rečenica tokom studija - Ne brinite nema bojazni da će se ovo izvesti.

Nakon serije projekta u okviru Škole Urbanih Praksi između 2013 - 2016 godine ( Urban bundle, Podrum C5, Urban Cooks, Moje Parče Savamale, Otvorena Biblioteka, Španska kuća) naši putevi se već u okviru njih račvaju i neki od nas traže dodatna znanja u želji ali i žeđi za ispitivanjem realnih praksi i van granica Srbije.

I tako smo opet seli u Januaru 2017. godine u Hotelu Bristol - Savamala (za jednim od stolova i naših neformalnih radnih mesta), novoosnovano udruženje Škogled (koje već okuplja brojne ljude iz raznoraznih disciplina), i mi, Škola Urbanih Praski (sada već deo Gradske Gerile) da po prvi put pričamo o Škogradu.

Dalje manje više znate, ili ako ne, sve je tu na ovoj stranici našeg bloga, jer već od tog momenta sve se beleži. Zadovoljstvo nam je bilo biti gost i razgovarati sa znatiželjnim studentima - ta znatiželja je nas dovela upravo ovde. Nadamo se da ćemo u nekoj godini slušati o novim praksama iz Novog Sada.

LEDINE NA PUTU OKO SVETA!

Piše: Predrag Milić

Jednom kada odlučite da krenete na put, i to peške i oko celog sveta, možda vas put nanese i do nas.

Tako je bilo i sa Ebbom i Albinom koji su na svoj put krenuli u potrazi za mirom u svetu iz daleke Švedske. Nakon pet meseci hodanja, zamislite, stigli su i do nas. Ispričali smo im o našoj školi i našem naselju, o našim međusobnim odnosima i nadanjima i sa njima podelili poruke mira, dobrote i ljubavi. 

Na poklon od Ebbe i Albina dobili smo jedna kolica koja su njima bila od pomoći na putu kroz svet, a nama će poslužiti da napravimo mobilnu učionicu kojom ćemo našu školu poslati na put oko našeg sveta Ledina.

fotografije: Ebba i Albin

Srećan put želimo Ebbi i Albinu i svima koji koračaju ovim svetom šireći mir, ljubav i dobrotu!

Ako vas put nanese na Ledine, svratite do škole - čekamo vas!

ŠKOGRAD U BRISELU

Piše: Anja Petrović

Iz šarenolikog tima Škograda, dvoje nas, Peđa i ja, pohađali smo 4Cities master program urbanih studija. Tokom dve godine istraživali smo gradove Evrope kroz prizme urbanog planiranja, geografije, sociologije, ekonomije, humanistike i kroz prizmu najveće nauke od svih, života u njima.

Sva ta iskustva uskovitlala su naše umove, pomogla nam da šire sagledamo i dublje razumemo gradske slojeve i procese, od kojih su nam mnogi ranije bili nevidljivi. Nošeni tom energijom, nakon studija smo potrčali nazad u susret svom gradu, Beogradu. Nismo baš znali šta ćemo i kako ćemo, ali smo znali gde idemo i zašto idemo. Krenuli smo na Ledine jer smo tamo videli obrise grada budućnosti.

U međuvremenu naš tim je porastao i nastavlja da se razvija. Raduje nas to što Ledine i Škograd postaju deo razgovora u gradu, van grada, pa čak i vrlo daleko. Posebno nas je obradovao poziv kolega sa 4Cities programa da govorimo o Ledinama i Škogradu u Briselu! U okviru Septembarskog salona, događaja koji okuplja studente i alumniste ovog programa svakog septembra, dobili smo priliku da proširimo vest o Školi, o Komšiluku, o eksperimentima, iznenađenjima, zajedničkom životu sa decom, nadi koja se širi naseljem. Iskoristili smo ovu priliku da otvorimo razgovor o tome kako bi naš proces mogao da se unapredi. Takođe, pozvali smo kolege u posetu, na saradnju i zajedničko istraživanje. Kao odgovor dobili smo reči podrške, savete i čuli smo iskustva iz drugih krajeva sveta gde neki drugi šarenoliki timovi, zajedno sa Komšilukom, otkrivaju nevidljive gradove i čine ih vidljivim. Neki od studenata čak su odlučili da naprave istraživanje o Ledinama kao studiji slučaja u svojim master radovima.

Vest se širi. Vest se brzo širi. Nevidljivi grad stupa na scenu!

Fotografije: Sonja Dragović