ŠKOKTOBARH

Predstavljanje projekta Škograd u okviru programa Oktobarh u novosadskom Kulturnom centru LAB

Piše: Mirjana Utvić

Fotografije: oktobarh

Da li ste čuli za novi kulturni centar LAB na uglu Futoške ulice i Dr. Hempta? Verujemo da će u narednoj godini svaki taksista Novog Sada na pomen reči - do KC LAB-a, znati o kojoj je lokaciji reč.

Isto tako želimo da kada se pomene Oktobarh svi znaju da je to mesec u ovom ili nekom drugom prostoru u okviru kojeg mlada grupa nesvršenih studenata arhitekture stvara prostor za svoje kolege na studijama i van njih, da se susretnu sa arhitektama u praksi, i da im ti susreti pruže novi i jedinstveni uvid u ideju arhitekture i čime se zaista sve bave arhitekte, i na koji način naš formalan poziv dalje oblikujemo kao svoju profesiju.

Ovo je najkraći mogući uvod za ono o čemu je bilo reči od strane nas za, ispostaviće se, grupu pre svega studenata sa katedre Urbanizma na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu, koja se uz podršku svojih mentora upušta u gradske prostore zajednice tražeći realne situacije - fenomene i ispitivajući ko ih stvara, na koga utiči, čija su realnost i kako oni, mogu pristupiti njima. Kako da sa svojim do sada stečenim znanjem, veštinama i senzibilitetom ponude ideju, sa kojom se iskoračava u upravo one dijaloge sa kojima smo mi počeli ne tako davne 2013. godine kao deo neformalne grupe studenata pod imenom Škola urbanih praksi.

Pre nego što bismo započeli priču o projektu Škograda, želeli smo da se prisetimo i struktuiramo puteve koji su nas doveli do njega,  kao grupe pojedinaca koji su u jednom momentu, ili više njih, radili zajedno na građenju misli o tome: Ko smo to mi arhitekte i kako ćemo se pozicionirati i gde naše formalno znanje i veštine ima realnu primenu?

Tako smo paralenlno sa studijama i kurikulumom ušli u jedan paralelni svet - realnosti. Više se naši projekti, crteži i ‘’rešenja’’ nisu nalazila u 3d ili 2d crtačkim programima, naši korisnici nisu bili imaginarni i nije važila na neki način čuvena rečenica tokom studija - Ne brinite nema bojazni da će se ovo izvesti.

Nakon serije projekta u okviru Škole Urbanih Praksi između 2013 - 2016 godine ( Urban bundle, Podrum C5, Urban Cooks, Moje Parče Savamale, Otvorena Biblioteka, Španska kuća) naši putevi se već u okviru njih račvaju i neki od nas traže dodatna znanja u želji ali i žeđi za ispitivanjem realnih praksi i van granica Srbije.

I tako smo opet seli u Januaru 2017. godine u Hotelu Bristol - Savamala (za jednim od stolova i naših neformalnih radnih mesta), novoosnovano udruženje Škogled (koje već okuplja brojne ljude iz raznoraznih disciplina), i mi, Škola Urbanih Praski (sada već deo Gradske Gerile) da po prvi put pričamo o Škogradu.

Dalje manje više znate, ili ako ne, sve je tu na ovoj stranici našeg bloga, jer već od tog momenta sve se beleži. Zadovoljstvo nam je bilo biti gost i razgovarati sa znatiželjnim studentima - ta znatiželja je nas dovela upravo ovde. Nadamo se da ćemo u nekoj godini slušati o novim praksama iz Novog Sada.