ЛЕДИНЕ - НОВО УРБАНО ЧВОРИШТЕ

Пише: Предраг Милић

У недељу 20. маја основна школа Влада Обрадовић Камени још једном је отворила своја врата за стручну јавност. Преко Школабораторије будућности дошли смо до Интернационалне Недеље Архитектуре Београда, чувене "БИНЕ". Гости овогодишње БИНЕ окупили су се у Београду како би посетили пројекат Градови дељења: креативни подстицај - Урбано чвориште 2. Овај пројекат део је интернационалне сарадње једанаест институција из шест земаља које заједно покушавају да открију како живети у савременом граду и како поделити искуство живота у граду.

Вожњом аутобусом број 71 са Зеленог Венца, група од око тридесетак иностраних стручњака из области архитектуре, урбанизма, антропологије, економије и уметности, дошло је у наш дељени град Ледине. Приказани су им до сад постигнути резултати нашег рада у заједници и са њима су у свет отишле слике онога што ми на свакодневном нивоу делимо. Оно што је најважније, са њима је из насеља отишла и позитивна слика СНА који заједнички сањамо—сна о Новој школи.

Након презентације у школи провели смо госте кроз насеље и успели да прикажемо све елементе које бисмо у будућности хтели да дељењем унапредимо. Од гостију смо добили пуно корисних савета како да се још боље организујемо и обећана нам је њихова додатна подршка. Са новим партнерима идемо даље заједно!

На крају дана, стрпљиво смо дочекали мрак и премијерно приказали филм који смо снимили у току рада на осмишљавању нових места у нашем школском дворишту. Комшије и комшинице, њихове наставнице, домар и теткице, испричали су причу о школи и дворишту и дали идеје за њихово унапређење. То вече многе идеје су отишле својим путем назад у Европу са надом да се једног дана поново врате. 

ŠKOBUS

Piše: Sanja Milić

Foto: Ivan Gradišar

Okupani suncem, tog 5. novembra, dočekujemo se na stanici autobusa 71 sa oznakom ŠK. NAŠ! Svi stigli na vreme, ozareni… Upoznajemo se i svečano zauzimamo mesta. Napuni se autobus propisno.
Svi već na zadatku, čitamo brošure i plakate polepljene po autobusu…

Piše Zamislite…

Svi zamišljeni, uzbudjeni… Autobus kreće... Putujemo u zamišljenu budućnost. Ima i zbunjenih. A svi nešto iščekujemo. Čuje se žamor i motor autobusa. Čarolija!

Ekipa snimatelja protura diktafon. Mi shvatismo – razgovor se snima, bez pauze.

Kad je tako, rekoh, diktafon ide kod Ljubice!

Usledila je spontana dobrodošlica i klupko  poče da se odmotava. Ispričali smo prvu petlju, a onda se priča sama nadovezala. Diktafon je išao iz ruke u ruku. Pored nas proleću zgrade, sleću avioni, putevi, ptice…

I već Ledine!

Pa, mi stigli…

Dočekuju nas domaćini, draga, poznata lica, pa zajedno nastavismo put škole.

ŽIVA BIBLIOTEKA

Piše: Anja Petrović

Posle letnje pauze, bili smo uzbuđeni da se vratimo aktivnostima na Ledinama. Dan pre ovogodišnjeg povratka u klupe, uvod u jesenje akcije i povod za ponovno okupljanje u komšiluku bio je projekat Živa biblioteka.

Uz našu podršku i u saradnji sa Školom, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Centar za interaktivnu pedagogiju upoznali su nastavnike/ce, bibliotekarke i đake sa "živim knjigama" - mladim Romima i Romkinjama koji su pričali priče iz svojih školskih dana. Jedan od primera priča možete da pogledate ovde.

"Čitaoci" su imali priliku da kroz razgovor sa "živim knjigama" saznaju kako su se ovi mladi ljudi izborili sa predrasudama i stereotipima kada su bili đaci.

Namera ove aktivnosti bila je osnaživanje dece da potraže podršku kada se suočavaju sa diskriminacijom, kao i podizanje svesti o iskustvima romske dece u školskom obrazovanju i o važnosti podrške učenicima/ama iz osetljivih grupa. 

Podržali smo ovaj projekat jer mislimo da je važno da znamo da nismo sami kada se suočavamo sa nepravdom, kao i da postoje mehanizmi kojima imamo pravo da joj se suprotstavimo. Sa druge strane, važno je i da učimo o iskustvima onih koji su izloženi nepravdama koje možda nas ne ugrožavaju direktno. Tako gradimo dublje međusobno razumevanje, a to je važan stub sveta u kome zaista živimo zajedno.

ŠKOLABORATORIJA 001: RADIONICA #2

Pišu: bibliotekarke Jasmina Radovanović i Nataša Kitanoska sa timom đaka

U sredu 7. juna 2017. održan je drugi sastanak tima Škograd u našoj biblioteci. Cilj okupljanja bio je da svi učestvujemo u planiranju Letnje škole pod nazivom Školaboratorija 001 koja će biti organizovana od 20. do 27. juna u dvorištu naše škole.

Foto: Peđa Milić

Đaci šestog i sedmog razreda koji su u timu aktivno su učestvovali u smišljanju aktivnosti koje će se realizovati u Letnjoj školi. Oni će ujedno biti i mentorke i mentori grupa koje će se formirati prema afinitetima dece (dramska grupa, muzička, plesna, novinarska, filmska, grupa kreativnog pisanja, grupa za organizovanje večernjih aktivnosti i sl.). Radionice će se održavati od 9 do14h. Uveče će biti organizovane projekcije filmova i drugih zabavnih aktivnosti koje osmislimo.

Foto: Jelena Joksimović

U Školaboratoriju 001 mogu da se prijave sva deca Ledina.  Ona je namenjena deci i ima cilj da promišljamo ideju škole te da kreativno ispričamo priče o školi i njenom menjanju kroz vreme tako što ćemo u komšiluku, dvorištu škole, pa i na svakoj ulici istraživati šta za sve nas, naše roditelje, bake i deke znači škola.

P.S. Školaboratoriju 002 očekujemo sledećeg leta, 2018 godine kada će, zajedno sa decom, studenti/kinje i profesionalci/ke dizajnirati ideju nove škole.

ŠKOLABORATORIJA 001: RADIONICA #1

24. maj 2017, 13.00h, Biblioteka OŠ "Vlada Obradović Kameni"

Ovo je bila prva radionica na kojoj se širi krug nas upoznao sa širim školskim timom i kada smo zajedno počeli da planiramo akcije. Povezivali smo se kao tim, kreirali prvi materijal za prostorne intervencije i planirali ljetnju školu.  

Foto: Anja Petrović

Piše: Jelena Joksimović

Najprije smo sa gomilom balona pripremljenim za prvu aktivnost radionice pošli do škole.. mnogo zaintrigiranih pogleda pratilo nas je kroz naselje, kao i pitanja šta se slavi ili prodaje.. Ponosno smo odgovarali da idemo u školu, na radionicu. Jer gradimo i slavimo ideju da je ova Škola centralno mjesto naselja..

Foto: Jelena Joksimović

Foto: Jelena Joksimović

Biblioteka širom otvorena, za par minuta sasvim šarena i ispunjena balonima. Čini se da je takva i klima škole, šarena i otvorena. Skupljamo se.. U školskom dvorištu turnir u malom fudbalu, šestaci pobjeđuju, u biblioteku redovno stižu poruke o rezultatima. A pratimo i kroz prozor. Mogli bismo i da izađemo i navijamo.. ali odustajemo od toga, ima dosta posla za uraditi..

Počinjemo radionicu.. Bilo nas je šesnaest: sedam djevojčica iz šestog razreda; bibliotekarke Nataša i Jasmina, glavne školske članice našeg tima; direktorica Gorica i učiteljica Vesna, a iz Škogleda i Škole urbanih praksi Anja, Peđa, Sanja, Natalija i Jelena. Mira, Ivan i Olja bili su ispisani i iscrtani na balonima. Na početku smo pričali priče o sebi.. o tome kako smo arhiTETKE ili kako volimo da tumaramo, o mukama koje imamo sa braćom ali i o našoj Predragoj braći, kako volimo biblioteku, čitanje i jezike, kako mislimo da nikada nećemo završiti školu, volimo da snimamo i montiramo filmove, kako želimo biti glumice ili kako volimo da crtamo i osmišljavamo stvari, kako sanjamo školu.. gradili smo tim koji će graditi..

Foto: Anja Petrović

Peđa priča o budućnosti, dugoročnoj i kratkoročnoj.. Najprije nam slijedi planiranje i izvođenje ljetnje škole.. Tokom škole skupljaćemo priče o naselju, komšijama i istoriji zajednice, a onda i kreativno prepričavati te priče.. Gradićemo Memogled, prostornu intervenciju na kojoj ćemo priče i ispričati. Sve je to priprema za otvaranje Bitef polifonije koju ćemo ugostiti na Ledinama u septembru. Pričamo kako želimo da razvijamo ali i zagovaramo školu kao najvažniju i najvrijedniju instituciju u naselju. Želimo da što više djece poželi da ide baš u ovu školu i da zajedno izgradimo novu školu.. Simbolički ali i stvarno. Ne znamo ni kako će izgledati ta nova škola, ali znamo od kojih vrijednosti je gradimo.. Oni koji su sada u šestom razredu izvjesno će najveći dio tog procesa iznijeti sa nama. Emotivno je.. ovaj plan budi najbolje u svakom od nas..  

    

Maštamo školu u sljedećem koraku, istražujemo šta radimo kada smo u školi: mislimo, idemo u biblioteku, jedemo, zaljubljujemo se, igramo se, istražujemo, dijelimo, živimo… Potreban nam je prostor, učionica koja odražava sve ove radnje.. U grupama mački, leptira, kengurki i panterki pravimo skice svega onoga što naša škola može da postane i u šta da se razvije: scena, bašta, otvoreni amfiteatar, park sa klupama, muzika umjesto školskog zvona, biblioteka na otvorenom, čitaonica i ležer uči(ta)onica u kojoj ima i ćilim i može ležeći da se čita, otvorena učionica sa staklenim krovom, ili staklenim zidom koji odvaja zimsku i ljetnju učionicu, prostrana kantina i kuhinja da svi zajedno kuvamo - sve to raste na papirima… Pričamo o tome šta je moguće a šta ne, kako će mještani i mještanke reagovati na neke promjene u školi ili dvorištu. Pričamo o strahu za bezbjednost djece i školske imovine. Znamo da će sve što radimo pratiti i neke greške i po koji korak unazad. Znamo i da to što gradimo zahtijeva vrijeme, zato manje brinemo. Materijal za dizajn prve prostorne intervencije se slaže, crteži, ključne riječi, opisi..  

Plan do kraja školske godine je osmisliti ljetnju školu škole. Moderiraćemo je svi mi prisutni, i razglasiti je među đacima kako bi se što više njih prijavilo za učešće. Razradićemo je na sljedećim radionicama.

 

Na balonima smo napisali šta bismo voljeli da promijenimo - kod sebe ili u školi. I onda smo te balone probušili. Do sljedećih ozbiljnih priča i još ozbiljnijih balona...

RADOST MEĐUSOBNOG PREPOZNAVANJA

Dok smo u starom foto albumu biblioteke gledali kako je škola izgledala, prepoznali smo neke komšije, tetke i ujake, naše uzore, heroje i heroine. Pričali smo o našim životima i zajedničkim željama. Krenula je nezaustavljiva lavina ideja i predloga za novu školu. Kako da ih sve čujemo i zabeležimo?

NEŠTO KAO PRVI PLAN

Šta se desi kada spojite postojeći razvojni plan škole i

novootkrivenu mogućnost da škola izađe iz okvira škole?

Da li to znači da će naselje ući u školu?

POČELI SMO!

Na sastanku školskog odbora upoznali smo se sa predstavnicima đaka, roditelja, nastavnika, lokalne samouprave i školske uprave. Jednoglasno smo se dogovorili da je put kojim želimo da krenemo put nove škole. Jedinstvena prilika da se sretnemo u tom sastavu iznedrila je mnogo važnih pitanja. Zajedničkim traženjem odgovora na ta pitanja stvaramo preduslov za razvoj naselja.

Kakav je odnos između škole i naselja?

Koliki je uticaj škole van njenih fizičkih okvira?

Ko treba da odlučuje o školi?

Koje teme o naselju su važne školi? A koje su školske teme važne naselju?

Kakva je to naša škola?