ŠKOLABORATORIJA 001: DAN 8

Pišu: Ivan Simić i Anja Petrović

Dečija graja u dvorištu je jača nego prethodnih dana. Poslednji je dan letnje škole i to se vidi -  svi su tu, bez izostanka. Jedino je mali Komšija u poslednji čas dojurio biciklom u dvorište škole. Spisak učesnika radionice za dodelu diploma je već bio zaključen, ali je bibliotekarka Jasmina zapazila Komšiju i njegovo ime dodala na listu.

Pristižu roditelji, ali i gosti koji su nas do sada pratili samo preko interneta. Postavljamo izložbu: kačimo crteže i oslikane kocke. Pripremamo i platno za večerašnju projekciju filma o letnjoj školi u režiji i izvedbi dramške sekcije. Nakon filma će uslediti svečana dodela diploma polaznicima. Dvorište je puno i dece i odraslih. Atmosfera je uzbudljiva kombinacija svečanosti i radne akcije. Duvaju se baloni za večeras. Na balonima piše: „Anja, želim da ostanete zauvek!“, „Simone, želim da postaneš učitelj“, „Ivane, volim te“. Ipak, program zatvaranja letnje škole mora jednom da počne - Peđa dovozi memogled koji ukrašavamo balonima. Jelena i Sanja nas okupljaju. Sanja sa grupom dece vodi poslednju probu melodije uz reči „Gradimo školu jer škola gradi nas!“. Proći ćemo kroz naselje i pozdraviti sve ovom pesmom, vođeni Memogledom - pokretnom instalacijom koja će nositi balone, ali i decu.

Foto: Anja Petrović

Foto: Anja Petrović

Memogled pun dece je krenuo, a na čelu kolone je mali Komšija na biciklu svoje sestre. Međutim, bicikl mu je postao prava smetnja kada je shvatio da neće moći da uskoči u Memogled. Tada me je uhvatio za ruku i pitao da li mogu da odem sa njim da vrati bicikl kući i da im se ubrzo ponovo pridružimo.

Kako je Komšijina kuća bila u suprotnom smeru od one kojom se kretao Memogled, morali smo poprilično da se udaljimo od vesele povorke koja je pevala. Na Peđin povik „Gradimo školu!“ deca su uzvikivala „Jer škola gradi nas!“. Zarazni ritam ove pesmice polako se gubio dok smo prolazili drugim delom naselja, a kad smo došli do kapije Komšijinog dvorišta nismo ga više čuli. Pesmica nam se toliko uvukla u uho pa smo Komšija i ja postali vrlo nestrpljivi da se ponovo pridružimo ekipi.

Foto: Anja Petrović

Požurili smo nazad ka mestu gde smo poslednji put videli Memogled. Nismo znali gde se trenutno nalazi, i kuda se tačno zaputio. Usput smo pitali komšije „Jel' ste videli Memogled?“. Ako ga i nisu videli, sigurno su ga čuli. Dobili smo odgovore, ali smo očigledno bili u dobrom zaostatku, jer nismo čuli pesmu i dečju graju. A onda je Komšija viknuo „Balon, gore!“ pokazujući u pravcu neba. “To je jedan od balona sa Memogleda!“, rekoh mu. Njegova pozicija je upućivala na školu - Memogled je napravio krug oko naselja i vratio se nazad u školsko dvorište. Podigao sam Komšiju na ramena i jurnuli smo ka školi. Zakasnićemo na dodelu diploma!

Foto: Ivan Simić

Srećom, drugari Ivan i Komšija nisu zakasnili. Trebalo je uparkirati Memogled i osvežiti se posle uzbudljivog proslaska kroz naselje pre završne proslave. Grupa je počela da se okuplja u amfiteatru od paleta, oko platna na kome ćemo prikazati film koji je spremila dramška sekcija. Montirane scene dece kako lete i nose hologramske ogrtače kao uniforme pratile su reči: "U našoj školi ima i časova letenja.. sa posebnim akcentom na uzlet, prelet i slet!" Dramška sekcija oduševila nas je filmom o naučnofantastičnoj školi "Kameni"!

Došao je i trenutak podele diploma učesnicima Školaboratorije. Isprva stidljivo, a onda uzbuđeno, ohrabreni aplauzom okupljenih drugara i komšija, prilazili su da uz diplome prime i poklone: svakog je čekala torba sa časopisom Elementi koje je donirao Centar za promociju nauke.

Foto: Anja Petrović

Baloni koje smo ranije iscrtavali sada su leteli okolo, a našu zastavu - veliki crveni balon - pustili smo u nebo, kao i prvog dana. Grlili smo se i pozdravljali... Posle ovih osam dana postali smo jedna ekipa, ali podsećali smo se da je ovaj mali rastanak ustvari deo velikog početka zajedničkog poduhvata - da kroz naše druženje, razgovor, otvoren um i vredan rad Nova škola postane stvarnost.

Septembar je iza ćoška i tada nastavljamo druženje, a do tada sumiramo utiske i pravimo planove za dalje zajedničke aktivnosti... Na jesen nas čeka jedna posebna predstava i proslava u naselju, ali za sada pssst.