Piše: Simon Marić
 |
| Foto: David Stanley |
Četvrti dan Školaboratorije 001 počeo je zabavnim razgibavanjem u stilu “Ledenog čike” u kome smo, nakon što smo se podelili u dva tima, pokušali da se dočepamo loptice koju je protivnički tim sakrio negde u dvorištu.
 |
| Foto: David Stanley |
Nakon puno jurnjave, zamrzavanja protivnika i odmrzavanja članova sopstvenog tima, u dvorištu škole pridružila nam se specijalna gošća, kompozitorka Maja Bosnić, koja je održala veoma zabavnu radionicu pravljenja instrumenata od recikliranog materijala sa idejom podizanja svesti o važnosti recikliranja i očuvanju životne sredine.
 |
| Foto: Anja Petrović |
Svako je kod kuće morao da zaviri u podrum, na tavan ili neko drugo skrovito mesto i pronađe predmete od kojih bi mogli da se naprave improvizovani instrumenti. Tako su se obične plastične čaše i flaše u tren oka pretvarale u zvečke (ispunjene pirinčem, kamenčićima ili grančicama nađenim u školskom dvorištu), žičane instrumente (u kombinaciji sa gumicama za tegle), timpane i tarabuke (kada bismo preko njih prevlačili “kožu” od selotejpa). Pored toga, deca su pretvorila stare plastične kante u bubnjeve, grančice u palice, a slamčice za sokove postale su trubice i frule. Potom smo, sa Majom kao dirigentom, svi zajedno izveli mali koncert uz pomoć instrumenata koje smo prethodno napravili.
 |
| Foto: David Stanley |
Nakon pauze za užinu, ponovo smo se podelili u četiri grupe kao i prethodnog dana. Svoje muziške, pripovedaške, dramške i majstorške teme nastavili smo da razrađujemo kroz razgovor o tome šta nas očekuje na putu od kuće do škole. Nakon toga, na belom platnu sa crvenim krugom u sredini koji je simbolizovao prostor škole, zadatak članova svake grupe bio je da iscrtaju putanje koje svakodnevno prelaze od kuće do škole. Na taj način dobila se jedna velika kolektivna slika sa isprepletanom mrežom različitih puteva koji vode ka školi, mestu gde se svi susreću.
 |
| Foto: David Stanley |
No comments:
Post a Comment